Da li korona virus ponovo preti da promeni region?Pogledajte koliko je zdrav pcelinji vazduh.Trecina proizvedene hrane se baci.

U danasnjem jutarnjem programu televizije Prva Jutro,emitovane 9.jun 2020 godine mozete da pogledate neke od tema i vesti kao sto su i te da je u zadnjih nekoliko dana povecan broj obolelih od korona virusa.Pojavila su se i takozvana nova zarista u studentskom domu na Karaburmi u Beogradu,Tutinu, Novom Pazaru.Da li opet moze doci do veceg prosirenja zaraze,da li su novi slucajevi nesto sto je redovno i tipicno cirkulisanje kao kod obicnog gripa ili ipak nije redovno ili tipicno,koliko smo se opustili sto se tice mera distance i ostalih propisanih mera,odgovarao je za emisiju prof.dr.Branislav Tiodorovic,epidemiolog.



Najnovija vrsta terapije naziva se terapija iz kosnice ili udisanje pcelinjeg vazduha.Jedna od takvih terapija sprovodi se na Zlatiboru u api komorama,pcelinji vazduh je lekovit za svaki organ u organizmu a terapija traje 20 minuta.Nazivaju je prirodnom apotekom jer iz nje izlaze aromaticni mirisi propolisa,meda i polena.U prilogu mozete pogledati kome se preporucuje terapija.



Neverovatna vest jeste da se cak trecina hrane u celom svetu baci,pored svih apela da se pomogne zemljama koje vode borbu za hranu i za koje non stop idu paketi pomoci u isto vreme,na drugom mestu hrana se jednostavno receno baca.



Da li nam se korona ponova vraca?




Terapija iz kosnica,lekovito udisanje pcelinjeg vazduha.




Trecina hrane u svetu se baci.




Predlog knjige: Gospođica Lavish - jer to je bilo ime pametne dame - skrenula je udesno, duž sunčanog pluća Arno. Kako divno toplo! Ali vetar niz sporedne ulice sekao kao nož, zar ne? Ponte alle Grazie - posebno zanimljivo što ga je Dante spomenuo. San Miniato - lep i zanimljiv; raspelo koje je poljubilo ubicu - gospođica Honeichurch bi se sećala priče. Muškarci na reci su pecali. (Neistina; ali tada je i većina informacija.) Zatim je gospođica Lavish zaronila ispod luka belih bikova, i ona je stala, pa plakala: "Miris! pravi firentinski miris! Svaki grad, neka vas naučim, ima svoj miris. " "Da li je to vrlo lep miris?" rekla je Luci koja je od majke naslijedila groznicu prema prljavštini. „Ne dolazi u Italiju radi lepote“, bila je retort; „Jedan dolazi za život. Buon giorno! Buon giorno! ” klanjajući se desno i levo. „Pogledajte onu predivnu vinsku košaricu! Kako vozač bulji u nas, draga, jednostavna dušo! " Tako je gospođica Lavish nastavila ulicama grada Firenca, kratka, lepršava i razigrana poput mačića, mada bez milosti mačeta. Bilo je poslastica da devojka bude sa bilo kim tako pametnim i tako veselim; a plavi vojni ogrtač, kakav je nosio italijanski oficir, samo je povećao osećaj svečanosti. „Buon giorno! Uzmite reč starice, gospođice Luci: nikada se nećete pokajati zbog malo uljudnosti prema svojim inferiorima. To je prava demokratija. Iako sam i ja pravi radikal. Eto, sada ste šokirani. " "Zaista nisam!" uzviknula je Luci. „I mi smo radikali. Moj otac je uvek glasao za gospodina Gladstone-a, dok se nije toliko plašio Irske. " "Vidim, vidim. A sada ste prešli na neprijatelja. "