Emisija DNK 24.06.2020 Ne zive zajedno zbog sumnje.

U emisiji dnk koja se emituje u sredu 24.jun 2020 godine na televiziji Pink u 23:30h kao i cela emisija preko ovog sajta u kojoj mozete da pogledate bivse supruznike koji nisu vise zajedno zbog muzevljeve sumnje da je dete njegovo,jer kako on kaze zena vise nije bila tu nego sto jeste ali i zbog uticaja njegove majke kao i to da je bilo mnogo svadje medju njima,dok zena na to odgovara musko ko musko i da svako musko sumnja da nije njegovo dete kao i da je cekala na prvo dete 14 godina.Kada je muz bio u Nemackoj kod sestre,ona je bila u porodicnoj kuci posle smrti majke i tada je saznala da je trudna.Voditeljka Natalija pitala je zenu da li sumnja da ima drugih devojaka na sta je zena izjavila da sumnja da on ima druge devojke na sta se voditeljka nasalila i pitala da bude malo grublja preman njemu,ona je rekla da ne i da je on njena maza.Zena je zbog svih tih nesuglasica pozvala dnk emisiju,da se sazna istina.Celu emisiju mozete pogledati na ovom istom mestu umesto najave.





















Predlog knjige: Srdačno se smeškajući, zapalio je cigaretu i ponovo uvežbavao događaje koji su doveli do tako srećnog zaključka. Luci je poznavao nekoliko godina, ali samo kao običnu devojku koja je slučajno postala muzikalna. Još se mogao setiti njegove depresije tog popodneva u Rimu, kada su ona i njen strašni rođak pali na njega iz modra mesta i zahtevali da ga odvedu kod Svetog Petra. Tog dana djelovala je kao tipičan turista - oštar, grub i proganjan putovanjima. Ali Italija je u nju radila čudesno. Osvetljavao joj je svetlost i - što se on cenio dragocenijom - dao joj je senku. Ubrzo je u njoj otkrio predivnu suzdržanost. Bila je poput žene Leonarda da Vinčija, koju volimo ne toliko zbog sebe koliko zbog stvari koje nam ona neće reći. Stvari sigurno nisu iz ovog života; nijedna žena Leonarda ne može imati tako vulgarno kao „priču“. Razvijala se najdivnije iz dana u dan. Tako se dogodilo da je od pokroviteljske uljudnosti polako prelazio ako ne u strast, bar u duboku nelagodu. Već u Rimu joj je nagovestio da bi mogli odgovarati jedno drugom. To ga je jako dirnulo što se nije odvojila na predlog. Njeno odbijanje bilo je jasno i nežno; nakon toga - kako je jeziva fraza išla - ona ​​mu je bila potpuno ista kao i pre. Tri meseca kasnije, na margini Italije, između cvećanih Alpa, on ju je ponovo zaprosio na ćelavom, tradicionalnom jeziku. Podsetila ga je na Leonarda više nego ikad; njene karakteristike izgorevanja sunca bile su u senci fantastične stene; po njegovim rečima ona se okrenula i stala između njega i svetlosti sa nemerljivim ravnicama iza nje. Hodao je kući s njom neozlijeđen, osjećajući se nimalo kao odbačeni ubojica. Stvari koje su zaista bile važne bile su neraspoložene. Dakle, sada ju je još jednom pitao i, bistra i nježna kao i uvijek, ona ga je prihvatila, ne dajući nikakav razlog za njeno kašnjenje, već je jednostavno rekla da ga voli i da će dati sve od sebe da ga učini sretnim. I njegova bi majka bila zadovoljna; ona je savetovala korak; on joj mora napisati dugačak račun. Pogledavši u svoju ruku, u slučaju da se neka od Freddijevih hemikalija pokaže na njega, on se preseli za pisaći sto. Tamo je ugledao "Draga gospođo Vise", praćena mnogim brisanjima. Uzdahnuo je bez da je pročitao, i nakon malo oklevanja sjeo negdje drugdje i zabio bilješku na koljenu. Zatim je zapalio još jednu cigaretu, koja nije izgledala nimalo božansko kao prva, i razmotrio šta bi se moglo učiniti da se toaletna soba Vindi Corner učini prepoznatljivijom. S tim izgledom trebala je biti uspješna soba, ali na njoj je stajao trag Totenhemskog suda; mogao je skoro da predoči automobile gospodina, školskog i gospoda. Maple je stigao na vrata i odložio ovu stolicu, one lakirane kutije za knjige, onaj pisaći sto. Tabela je podsjećala na pismo gospođe Honeichurch. Nije želeo da pročita to pismo - njegova iskušenja nikada nisu legla u tom pravcu; ali svejedno se brinuo zbog toga. Bila je njegova greška što je razgovarala o njemu sa njegovom majkom; želio je njenu podršku u njegovom trećem pokušaju da osvoji Luci; želeo je da oseti da su se drugi, bez obzira ko oni bili, slagali s njim, pa je zatražio njihovu dozvolu. Gospođa Honeichurch je bila građanska, ali nejasna u osnovnim stvarima, dok je to bilo za Freddija - „On je samo dečak“, razmišljao je. „Ja zastupam sve ono što on prezire. Zašto bi hteo mene za zetu? " Medene crkve bile su vredna porodica, ali počeo je da shvata da je Lusi bila od druge gline; i možda - nije to definisao sasvim sigurno - trebalo bi je što pre uvesti u češće krugove.