Pedeset sedma epizoda serije Tate 21.04.2020:Miona zajedno sa sefom dolazi u Vladinu piceriju da bi proslavila njeno moguce unapredjenje.Vlado na sve to gleda pomalo sumnjicavo i pomislja da Miona ima nesto sa svojim sefom.Zato je resio da malo sefu "zabiberi proslavu" pa je picu malo vise zaljutio i onda je gledao sefovu reakciju na sve to i uzivao u svojoj maloj "pakosti".Janja je od Tome dobila vesti koje je zelela da cuje a to je da se nece seliti iz Beograda.Cela epizoda 57 emituje se u utorak 21.aprila posle 20h na televiziji Prva.
Predlog knjige: Mora se primetiti da je sav odnos između Španije i njenih kolonija strogo kontrolisao vlada. Španija je želela da stvori i održi ekskluzivni monopol svoje kolonijalne trgovine. Za sprovođenje i usmeravanje ovog monopola postojala je u Sevilji Trgovačka kuća, ili „Casa de Contratacion“. Niko nije mogao isploviti iz Španije u kolonijalni posjed bez dozvole i nakon registracije vlade. Nitko nije mogao slati robu ili ih uvoziti, osim putem Trgovačke kuće i uz plaćanje vanrednih imposta. Trgovina je bila apsolutno zabranjena bilo kome osim Špancima. A Španija je svojim utvrdama i flotama nastojala izolovati svoje kolonije od pristupa Portugalaca, Holanđana ili Engleza, čiji su brodovi, ne manje odvažni kao oni iz Španije, počeli da obilaze mora u potrazi za pljačkom i pljačkama strana osvajanja i trgovine. Rezime kolonijalne politike Španije. - Španija je tražila strane kolonije, prvo, za plijen nagomilanog bogatstva koji se može oduzeti i odnijeti odjednom, i drugo, za prihod koji se može nabaviti radom stanovnika zemlje koje je stekla. Uokvirujući svoju vladu i upravu svojih kolonija, tražila je pre svega političko prosvetljenje i dobrobit ni španskog kolonista ni rodne rase, već slavu, moć i pokroviteljstvo krune. Trgovinski i trgovinski propisi osmišljeni su ne sa ciljem da povećaju resurse i povećaju prosperitet kolonija, već da dodaju bogatstvo poluostrva. Ipak, svrha Španije nije bila potpuno sebična. Sa zanosom i uspehom tražila je obraćenje poganskih domorodaca, kojima je podvrgnuta, i time je pokazivala humanitarno interesovanje unapred Holanđana i Engleza, koji su je iskoristili za kolonijalno carstvo. Kolonijalni ideali pod kojima je bila postavljena politika Španije bili su oni vremena. U vekovima koji su uspeli, javna mudrost i savest o tim pitanjima su se neizmerno poboljšavali. Nacije više ne iskreno osvajaju kako bi ih iskorištavale, ali javno mnjenje sveta zahteva da se traži dobrobit kolonijalnog subjekta i da se on zaštiti od službene pohlepe. Predstoji još veliki napredak. Teško se može reći da svet ipak priznaje da bi jači ljudi trebalo da pomažu slabijima bez osiguranja materijalne nagrade, ali to je pravac u kojem napreduje najusvetljeniji osećaj. Svaki poduhvat bele rase, koji ima za cilj takve ciljeve, eksperiment je dostojan najvećeg interesovanja i najiskrenijih simpatija.
Predlog knjige: Mora se primetiti da je sav odnos između Španije i njenih kolonija strogo kontrolisao vlada. Španija je želela da stvori i održi ekskluzivni monopol svoje kolonijalne trgovine. Za sprovođenje i usmeravanje ovog monopola postojala je u Sevilji Trgovačka kuća, ili „Casa de Contratacion“. Niko nije mogao isploviti iz Španije u kolonijalni posjed bez dozvole i nakon registracije vlade. Nitko nije mogao slati robu ili ih uvoziti, osim putem Trgovačke kuće i uz plaćanje vanrednih imposta. Trgovina je bila apsolutno zabranjena bilo kome osim Špancima. A Španija je svojim utvrdama i flotama nastojala izolovati svoje kolonije od pristupa Portugalaca, Holanđana ili Engleza, čiji su brodovi, ne manje odvažni kao oni iz Španije, počeli da obilaze mora u potrazi za pljačkom i pljačkama strana osvajanja i trgovine. Rezime kolonijalne politike Španije. - Španija je tražila strane kolonije, prvo, za plijen nagomilanog bogatstva koji se može oduzeti i odnijeti odjednom, i drugo, za prihod koji se može nabaviti radom stanovnika zemlje koje je stekla. Uokvirujući svoju vladu i upravu svojih kolonija, tražila je pre svega političko prosvetljenje i dobrobit ni španskog kolonista ni rodne rase, već slavu, moć i pokroviteljstvo krune. Trgovinski i trgovinski propisi osmišljeni su ne sa ciljem da povećaju resurse i povećaju prosperitet kolonija, već da dodaju bogatstvo poluostrva. Ipak, svrha Španije nije bila potpuno sebična. Sa zanosom i uspehom tražila je obraćenje poganskih domorodaca, kojima je podvrgnuta, i time je pokazivala humanitarno interesovanje unapred Holanđana i Engleza, koji su je iskoristili za kolonijalno carstvo. Kolonijalni ideali pod kojima je bila postavljena politika Španije bili su oni vremena. U vekovima koji su uspeli, javna mudrost i savest o tim pitanjima su se neizmerno poboljšavali. Nacije više ne iskreno osvajaju kako bi ih iskorištavale, ali javno mnjenje sveta zahteva da se traži dobrobit kolonijalnog subjekta i da se on zaštiti od službene pohlepe. Predstoji još veliki napredak. Teško se može reći da svet ipak priznaje da bi jači ljudi trebalo da pomažu slabijima bez osiguranja materijalne nagrade, ali to je pravac u kojem napreduje najusvetljeniji osećaj. Svaki poduhvat bele rase, koji ima za cilj takve ciljeve, eksperiment je dostojan najvećeg interesovanja i najiskrenijih simpatija.
Tate 57 epizoda - Ljuto,ljuce,najljuce.
![Tate 57 epizoda - Ljuto,ljuce,najljuce.]()
Reviewed by gledajte
on
April 20, 2020
Rating:
No comments:
Note: Only a member of this blog may post a comment.