Dr. Branimir Nestorovic svojim strucnim,optimisticnim ali i saljivim izjavama,cesto zasmejavao voditeljku Jovanu.Psihoterapeut daje savete za simtope posle pandemije.Gde se nalaze krpelji sa lajmskom bolescu.

U jutarnjem programu Jutro emitovanom na Prvoj televiziji 6.maja 2020 godine,gostovao je doktor Branimir Nestorovic koji iako je vrhunski strucnjak,ima uvek zanimljiv i specifican razgovor o pandemiji korona virusa,jer na optimistican i pomalo saljiv nacin kako je i sam rekao,zeli da opusti narod u ovim teskim trenutcima koji su bili.Mnogi su osudjivali nacin njegove price o virusu ali to je bilo mnogo relaksirajuce za period koji je naisao.Sada kada sve prolazi doktor Nestorovic je objasnjavao kako su drzave prikrivale broj umrlih,kakav je bio srpski model na osnovu drugih modela,izjavio je da ne veruje u drugi tezak talas,objasnjava da je moguce da se virus u Srbiji pojavio jos u januaru,da li je bilo neslaganja u kriznom stabu,ali i pricao je na taj nacin da je i nekoliko puta doveo voditeljku Jovanu i do iskrenog smeha.
Psihoterapeut Zoran Milivojevic objasnjava kojim ce vrstama stresa biti izlozena populacija posle ove pandemije.
Doktor Ivan Aleksic iz Zavoda za biocide objasnjava da je 20-40 ili 50 odsto krpelja zarazeno lajmskom bolescu,procenat zarazenosti zavisi od lokaliteta. Topcider, Ada Ciganlija, Kosutnjak,imaju zarazenost krpelja,20-40 posto a u Lisicjem jarku procenat je 50 posto.Kako se treba ponasati i zastiti od krpelja i da se treba kada se primeti krpelj na kozi, obratiti zdravstvenoj ustanovi.
Gost doktor Branislav Nestorovic

Psihoterapeut daje savete za probleme posle pandemije

Lokaliteti gde se nalaze zarazeni krpelji

Predlog knjige: Kinezi su rano dobili važno mesto u komercijalnom i industrijskom životu Manile. Pismo kralju od vladike Salazara pokazuje da se sprijateljio sa njima i bio im je topao u pohvale.24 To je bilo 1590. godine, a u Manili i Tondu bilo je tada oko sedam hiljada Kineza, i oni su bili neophodni za prosperitet grada . Važnost kineske radne snage i trgovine. - U ranim decenijama španske vladavine, Filipini su bili siromašni resursima, a stanovništvo je bilo malo, sasvim nedovoljno za potrebe španskih kolonizatora. Tako je rani razvoj kolonije bio zasnovan na kineskoj radnoj snazi i kineskoj trgovini. Kao što rani pisci vole da ističu, iz Kine su stigle ne samo gotova svila i skupi proizvodi koji su u velikoj meri bili namenjeni trgovini Novom Španijom i Evropom, već i stoka, konji i kobile, hrana, metali, voće i dr. čak i mastila i papira. „I šta više,“ kaže Chirino, „iz Kine dolaze oni koji pružaju sve vrste usluga, sve spretne, brze i jeftine, od lekara i berbera do nosilaca tereta i nosilaca. To su krojači i obućari, metalari, srebrnari, vajari, bravari, slikari, zidari, tkalci i, na kraju, svi sluge u zajednici.